Blog

Za prvoaprilsku šalu namenjenu našoj koleginici bio nam je potreban veoma neobičan video snimak sa YouTube-a kako bi svi imali dovoljno jak razlog da se okupimo oko jednog računara i glasno ga komentarišemo. Kolega je pronašao amaterski video spot pevača amatera poreklom sa Balkana čija interpretacija, navodno autorske pesme nisam sigurna da bi ušla čak ni u one odabrane primere lošeg pevanja kandidata za pevačku zvezdu nekog od popularnih TV šou programa. Dodatak celoj priči je činjenica da je snimak napravljen u Americi, pa je pesma valjda namenjena svim gastarbajterima (ili onima koji se tako osećaju) koji su od pamtiveka odlazili iz ovih krajeva u pečalbu čak i preko "bare".

Prvi april je prošao, šala je uspela i svi smo zaboravili taj, u suštini, nebitan događaj. Međutim, jedan od naših kolega je iz samo njemu znanih razloga pratio gledanost istog isnimka i iz dana u dan sve više se iščuđavao kako je naglo rasla. Brojni komentari i pregledi govorili su u prilog sve većoj popularnosti pomenutog snimka. I sve bi to bilo potpuno uobičajeno, posmatrano na globalnom nivou, jer skoro svakog dana zablista makar po jedna takva "zvezda" negde u svetu.

Međutim, ne lezi vraže! Desilo se čudo! Isti snimak je izgleda prošarao računarima širom Srbije (ostale zemlje Balkana ne spominjem, jer za ovu priču nisu toliko važne!) i mnoge toliko oduševio da je pomenuti pevač dospeo u srpske štampane medije. I ne samo to, pevač je dobio zvaničnu ponudu od strane vlasnika jedne od domaćih televizijskih stanica da lično učestvuje u popularnom TV šou programu. Kruže priče da se našao neko ko mu je ponudio da održi koncert u Americi i to za pozamašni iznos novca.

Sad se sigurno pitate: "A što nam to sve pišeš kada svi znamo o kome i čemu je reč? U čemu je poenta?" Ova priča me je zapravo potakla na razmišljanje koliko mi, kao marketing profesionalci koji smo "učili neke škole" (pozajmljeno sa YouTube-a) i svoju profesionalnu karijeru posvetili unapređivanju složenog procesa brendiranja, zapravo grešimo ili smo na pogrešnom mestu. Uprkos činjenici da razvijeni svet decenijama razbija glavu kako da teoretski uobliči razne praktične metode stvaranja, održavanja, unapređivanja brendova i tako stvori možda jednog dana zasebnu naučnu disciplinu po imenu brending, Srbija ima jednostavan kontra odgovor. Umesto brendinga, kod nas je sve popularnija nezvanična metodologija koju bih ja nazvala "džanking" (od "junk" - eng. smeće, đubre, otpad). Mi smo pravi majstori za džankiranje (đubrenje). Rekla bih čak da smo ovu disciplinu toliko razvili da je ona skoro potpuno nadvladala brendiranje. Mada "svi" znaju šta je brendiranje, retko ko više i koristi tu "zastarelu" disciplinu, jer je džankiranje mnogo lakše, jednostavnije i široko primenljivo, a navedeni primer samo potvrđuje njegovu izuzetnu efikasnost.

Zato predlažem našim kolegama iz struke da se brže bolje preorijentišemo na usavršavanje tehnika kako stvoriti džank umesto brenda, jer ćemo u protivnom biti izostavljeni iz ovog trenda i nećemo moći da ispunimo očekivanja klijenata. Ono što je još zanimljivije je da ova nova disciplina ni ne zahteva posebno formalno obrazovanje da bi se njome ovladalo. Može je primenjivati svako, a primetni su bolji rezultati džankiranja koje su primenili ljudi bez akademskog zvanja. Tako da predlažem, gospodo marketing stručnjaci, da se udružimo i dokažemo da smo i mi sposobni da ovladamo veštinama džankiranja! Možda ćemo tako izvozom (ne)znanja konačno uspeti da ostvarimo davnašnju težnju Srbije da se istakne u svetu.